Marko je fin momak. Kulturan, pošten, lepo vaspitan, uljudan i još mnogo toga što se uklapa u norme građanskog ponašanja. Marko već par godina ima Fejsbuk profil i to mu je jedna od glavnih razonoda u toku dana a i čitavog života. To je takođe u redu, mnogima je.
Marko je završio relativno ozbiljan fakultet, još uvek nije našao posao iz svojih snova ali se trudi. U međuvremenu uviđa da sve više ljudi živi od interneta. A šta rade ti ljudi? Vode neke stranice na Fejsbuku i za to ih neko plaća?! Pa to zvuči kao posao koji bi mogao bilo ko da radi, posebno jedan normalan i obrazovan momak.
U pretraživaču kuca “Community Manager” i čita kratak opis posla. Sada je tek uveren da je on za to stvoren. U savršenom svetu Marko bi potom postao veoma uspešan Community Manager, čovek koji voli svoj posao i ova priča bi imala srećan kraj.
Međutim, život nije savršen. Zato naš junak Marko boluje od neizlečive bolesti. Da stvar bude gora, to svi znaju osim njega. Niko to ne može da mu saopšti, niko nema srca. To nije bolest od koje će umreti, mada bi neko iz njegovog okruženja mogao. Da, čudna bolest, napada sve ostale. No, nećemo da neko umre u prvoj priči na ovom blogu. Umreće samo jedna nada, mada je i to ponekad mnogo. Umreće Markova nada da će postati Community Manager.
Zašto naš junak misli da bi bio dobar Community Manager? Zato što:
svakog jutra poželi “Dobro jutro” svojim Fejsbuk prijateljima.
često okači na Fejsbuk sliku kafe (jer se online prijatelji bez toga ne bi setili sami da je popiju)
voli da šeruju motivacione citate (i time promeni nekome život iz korena)
na Instagramu redovno objavljuje svoj ulov (čitaj: obrok)
spreman je da jednim (pre)dugačkim statusom prokomentariše sve od rijalitija do politike (ovo su možda sinonimi, nisam ni ja siguran više)
lajkuje svima sve i očekuje povratnu reakciju
šeruje sve uz najčešće “Hahahaha” u kombinaciji sa lavinom smajlija
…
Marko komentariše dnevno-političke događaje na svom profilu
Da li vam je sada jasno od čega boluje Marko?
Marko je: DOSADAN.
Mlađe generacije bi rekle smarač, a taj izraz bih prihvatio kao perfektan za osobe koje su dosadne (duhom) a to kasnije nameću i drugima. Fejsbuk je idealna podloga da se taj virus proširi.
Međutim, naš Marko to ne zna i zato kreće u svoj prvi poduhvat! Pravi Fejsbuk stranicu pod nazivom: Dnevna doza smešnog! xD (smajliji više nisu mogući u nazivima stranica ali zamislite da je 2012. godina prim. aut.).
Poziva sve prijatelje da lajkuju, neke preko Fejsa, neke čak telefonom, lajkuje sa očevog i sestrinog profila, šeruje svaku svoju objavu na lični profil, reklamira se na drugim stranicama, kači viceve, smešne slike, video snimke sa Jutjuba i nakon 2 meseca mukotrpnog rada skupio je: 17 (slovima: sedamnaest) članova stranice!
Odlazi kod druga na partiju PES-a i tera ga da pogleda šta je malopre objavio na svojoj sjajnoj stranici. Drug se nećka ali Marko je uporan. Odlaze na stranicu i uviđaju da je Markov drug hajdovao stranicu odnosno ne prati je više jer smara. Potom Marko na silu otima tastaturu i miša i odlazi na svoj profil i šok postaje veći: njegov najbolji drug je i njega hajdovao.
Tada je Marko shvatio, njemu ovo baš i ne ide. Ili je drug ljubomoran, napraviće on i Dnevnu dozu najsmešnijeg xD, pa ćemo videti, možda ona stranica nije imala dobar naziv.
Dve godine kasnije na novoj stranici, sa drugačijim pristupom, još više truda i zalaganja, skupio je skoro… 70 članova! Od toga je 60 prijatelja i njegovih 10 profila. Konačno je shvatio… narod ne prepoznaje njegovu genijalnost!
Odstupnica: Dobar Community management ne podrazumeva da isključivo morate okupiti veliki broj ljudi. Kvalitet često ne ide uz kvantitet i obrnuto, ali neka korelacija ipak postoji.
Biti duhovit nije samo reći/napisati nešto smešno, već i prepoznati duhovitost, kvalitet ali i sveti gral svih community managera: VIRALAN SADRŽAJ.
Dobar novinar, dobar pisac i dobar community manager ne mogu biti dosadni.
Dosada je sušta suprotnost dobrog social media marketinga, dosada je bolest kojoj lek nikada neće biti pronađen i koja najčešće napada marketing.
Ako angažujete dosadnu osobu da vam vodi social media nastup, i vaš brend će biti dosadan. Kao što nijedan književnik ne može sebe da izuzme iz svojih dela, tako ni community manager ne može da pobegne od sebe kada stvara sadržaj za društvene mreže.
Bežite od dosade, bolje je da osoba bude zabavna pa i da pogreši, nego da bude dosadna a nepogrešiva.
Upamtite onu staru: Kada hoćete da podignete aktivnost, dovoljno je da napravite slovnu grešku. Naći će se gomila njih koji će želeti da vas isprave a time će vam učiniti uslugu. Bukvalno. Strahinja Ćalović